Lovačka sezona i psi, rane, ogrebotine i ubodi koje donosi jesen u polju i šumi

Kad krene jesen i otvori se sezona na zeca i fazana, psi to osete pre nas. Nemirni su čim vide pušku, prsluk i čizme, cvile kod vrata i jedva čekaju da uskoče u auto. U polju rade bez štednje, kroz kukuruzište, šikaru, trnjak, trsku i žice, a ne misle na trnje, kupine ni bodljikavu žicu, već samo na trag divljači. Zato se posle lovnog dana gotovo nijedan pas ne vrati bez ponekog traga, ogrebotine na glavi, posekotine na nozi ili izgrebanih jastučića. Većina tih povreda je sitna, ali ako se ne obrade kako treba, lako se inficiraju i psa izbace iz sezone baš kada je najpotrebniji. Za takve rane u lovačkom rancu i kod kuće dobro je imati Pet balzam za rane na prirodnoj bazi, a u nastavku ide pregled povreda koje lovački i radni psi najčešće donose kući i šta sa njima raditi.

Šta pas donese iz polja i šikare

Najčešće povrede lovačkih pasa su ogrebotine na glavi, ušima, grudima i nogama, koje nastaju u trku kroz kupine, glog, trnjak i suvo granje. Kod pasa sa kratkom dlakom, kao što su ptičari, goniči i jazavičari, koža je slabije zaštićena i mnogo se lakše ogrebe nego kod dugodlakih pasa. Uši su posebno osetljive, jer imaju mnogo sitnih krvnih sudova, pa i mala posekotina na ivici uha ume da krvari obilno. Kada pas otresa glavom, rana se stalno ponovo otvara, a krv poprska sve oko njega, pa lovac često misli da je povreda mnogo teža nego što jeste. Ovakve rane se isperu čistom vodom, pregledaju i očiste od trnja i sitnog granja. Na ivicu uha dobro je staviti tanak sloj balzama i pratiti da li se rana ponovo otvara pri otresanju, a kod upornog krvarenja uvo se može privremeno priviti uz glavu zavojem. Ogrebotine na grudima i nogama obično su plitke, ali ih ima mnogo, pa se lako previde ispod dlake.

Jastučići šapa posle lovnog dana

Jastučići šapa psu su isto što i nama đonovi, samo bez cipela, a tokom jednog lovnog dana prelaze desetine kilometara po najrazličitijoj podlozi. Oštro kamenje, strnjika posle žetve, suvo kukuruzište, smrznuta zemlja i led u kasnu jesen mogu da ih izgrebu, ispucaju i ponekad oderu do krvi. Pas tada hramlje, liže šapu, ne da da mu se dodirne i leži na drugoj strani. Posle svakog lova šape treba pregledati jednu po jednu, oprati ih mlakom vodom i posebno proveriti prostor između prstiju, gde se zaglave trnje, semenke, blato i sitno kamenje. Ispucali i izgrebani jastučići traže negu, jer pas već sutra mora da hoda, a koža koja se osuši i ispuca postaje ulazna vrata za infekciju. Preventivno negovani jastučići, koji su elastični i ne ispucali, mnogo bolje podnose ceo dan u polju. Kod pasa koji rade na zaleđenom terenu i u snegu, pomaže i skraćivanje dlake između prstiju, kako se na njoj ne bi hvatale ledene grudvice.

Klasovi trava i skrivene opasnosti

Postoji jedna mala opasnost koju mnogi lovci potcenjuju, a veterinari je dobro poznaju. Suvi klasovi divljeg ječma i nekih drugih trava imaju oblik strelice sa zupcima koji dozvoljavaju kretanje samo napred. Zabiju se između prstiju, u uvo, nos, oko ili u kožu i polako putuju dublje, a telo ih ne može izbaciti samo. Pas koji posle lova naglo i uporno kija, trese glavom, drži glavu nakrivo, češe uvo šapom, liže jedno mesto između prstiju ili žmirka na jedno oko verovatno ima klas trave negde gde ne treba. Kod pasa sa dugom dlakom i visećim ušima rizik je veći, jer se klas lako uhvati za dlaku i zavuče u uho. Ovo nije nešto za kućnu negu, jer se klas često uopšte ne vidi, a kada putuje kroz tkivo, može napraviti apsces, oštetiti bubnu opnu ili izazvati ozbiljnu infekciju. Potreban je veterinar, i to što pre, dok je klas još blizu površine i može se jednostavno izvaditi.

Žica, posekotine i povrede od divlje svinje

Pas u punom trku ne vidi žicu, a bodljikava ili zategnuta žica ume da napravi duge i duboke posekotine na grudima, stomaku, pazuhu i nogama. Plitka posekotina se ispere čistom vodom, krvarenje se zaustavi pritiskom sterilne gaze nekoliko minuta i rana se zaštiti. Duboka rana, rana duža od dva do tri centimetra, rana iz koje se vidi mišić ili masno tkivo i rana koja ne prestaje da krvari posle nekoliko minuta pritiska treba da se ušije. Dobro pravilo među lovcima je da se ušivanje uradi u roku od nekoliko sati, jer se posle toga rana mnogo teže zatvara i češće inficira. Psi koji rade na divljoj svinji izloženi su najtežim povredama u lovu. Kljove prave duboke, rascepljene rane, najčešće na grudima, stomaku i vratu, koje spolja izgledaju mnogo manje nego što stvarno jesu, jer se ispod kože šire u džepove. Ovakve povrede su hitno stanje i zahtevaju veterinara bez obzira na to kako pas izgleda na terenu, jer može postojati i unutrašnje krvarenje ili povreda organa.

Lovački ranac i prva pomoć na terenu

Pored municije, dokumenata i sendviča, u lovačkom rancu uvek treba da bude mala apoteka za psa. Voda za piće i posebna flaša čiste vode za ispiranje rana, sterilne gaze, elastični zavoj, flaster koji ne lepi dlaku, makazice sa zaobljenim vrhom, pinceta za trnje i krpelje, rukavice za jednokratnu upotrebu i posudica sa balzamom za rane zauzimaju malo mesta, a mogu da spasu dan. Iskusni lovci nose i zaštitnu čizmicu ili čvrstu čarapu koja se navuče preko zavijenog jastučića, kako bi pas mogao sam da se vrati do auta. Korisno je imati i malu termo foliju, jer povređen i promrzao pas brzo gubi toplotu. Broj telefona dežurnog veterinara u kraju u kome se lovi treba da bude upisan u telefon pre polaska, a ne da se traži kada pas krvari u polju. Kada se pas povredi, prvo ga treba smiriti i obezbediti, jer i najmirniji pas u bolu može da ugrize, a tek onda pregledati i obraditi ranu.

Pregled i nega posle povratka kući

Kada se vratite kući i pas se odmori, popije vodu i pojede, dolazi pravi pregled, onaj koji se na terenu ne može uraditi kako treba. Ceo pas se pregleda rukama, od glave do repa, jer dlaka krije mnogo ogrebotina, krpelja i sitnih rana koje se ne vide. Rane se isperu mlakom vodom ili fiziološkim rastvorom, dlaka oko njih se po potrebi skrati makazicama, kako se ne bi lepila za ranu, a zatim se nanosi tanak sloj balzama. Pet balzam za rane napravljen je na bazi pčelinjeg voska i biljnih ulja, uz lekovito bilje koje se tradicionalno koristi za zarastanje kože, i napravljen je baš za kožu životinja. Voštana baza stvara zaštitni sloj koji čuva ranu od prljavštine, vlage i blata, što je posebno važno kod pasa koji već sutra idu ponovo u polje. Ako pas uporno liže ranu, dobro je nakratko staviti zaštitnu kragnu, jer lizanje odstranjuje negu, unosi bakterije i usporava zarastanje. Rane treba pratiti narednih dana i negu ponavljati jednom do dva puta dnevno.

Krpelji, oporavak i kada veterinar ne može da čeka

Jesen je i dalje sezona krpelja, a lovački psi prolaze baš kroz njihova omiljena mesta, visoku travu, šikaru i ivice šume. Posle svakog lova treba pregledati uši, vrat, pazuhe, prepone, stomak i prostor između prstiju. Krpelj se vadi pincetom, uhvaćen što bliže koži, polako i ravnomerno, bez okretanja i gnječenja, a mesto se zatim dezinfikuje. Redovna zaštita od krpelja pre početka sezone je obavezna, jer bolesti koje oni prenose mogu psa da izbace iz lova, a ponekad i da ugroze njegov život. Veterinaru se ide kod dubokih i dugih rana, svake povrede od divlje svinje, jakog krvarenja, sumnje na klas trave, hramanja koje ne prolazi za dan dva, otoka, gnoja i povišene temperature. Isto važi ako pas posle lova ne jede, drhti, teško diše ili je neuobičajeno umoran i povučen. Sitne ogrebotine i izgrebane šape uz pravilnu negu zarastaju za nekoliko dana, i pas je spreman za sledeći vikend. Za detaljan sastav i način upotrebe balzama koji čuva kožu vašeg lovačkog druga, pogledajte stranicu Pet balzama za rane.