Kamenac u aparatu za kafu, zašto espresso odjednom postane kiseo i mlak

Aparat radi isto kao i pre. Kafa je ista, ista kesa, isti brend, isti pritisak na dugme. A šoljica koja izađe nema veze sa onom od pre pola godine. Espresso ide u čašicu previše brzo, crema je bleda i nestane za deset sekundi, ukus je nekako tanak i kiseo. Prva pomisao je da je kafa loša serija, druga da je aparat počeo da odlazi. U velikoj većini slučajeva nije ni jedno ni drugo.

Krivac se nataložio tiho, sloj po sloj, tamo gde ga niko ne vidi.

Odakle kamenac uopšte dolazi

Voda iz vodovoda nosi rastvorene minerale, pre svega kalcijum i magnezijum. Dok je hladna, oni mirno stoje u vodi i njihovo prisustvo se meri kao tvrdoća vode. Kada se voda zagreje iznad šezdeset stepeni, ravnoteža se menja i ti minerali prelaze u čvrst oblik. Talože se na najtoplijem mestu u aparatu, na grejaču i unutar cevi kroz koje prolazi vrela voda. Sloj raste polako i zato se promena u šoljici primeti tek posle nekoliko meseci. U Beogradu i većem delu Srbije voda spada u srednje tvrdu do tvrdu, pa aparat koji radi svakog dana skupi vidljiv talog za nekoliko meseci upotrebe. Zanimljiv podatak koji dolazi iz industrije bojlera, sloj kamenca debljine svega jednog milimetra povećava potrošnju struje za oko deset odsto. Kod aparata za kafu potrošnja je najmanji problem. Mnogo je važnije to što kamenac radi kao izolacija između grejača i vode.

Zašto se to čuje na ukusu

Espresso se pravi u vrlo uskom rasponu temperature, uglavnom između devedeset i devedeset šest stepeni. Ispod te granice voda ne uspeva da izvuče iz mlevene kafe materije koje daju slatkoću i telo, pa iz šoljice izađe samo ono što se ekstrahuje prvo, a to su kiseline. Otud onaj oštar, kiselkast i prazan ukus koji ljudi opisuju kao mlaku i tanku kafu. Kamenac obara temperaturu tako što grejaču otežava predaju toplote vodi. Aparat troši više struje da bi dostigao istu vrednost, a često je ni ne dostigne. Druga posledica je protok. Naslage sužavaju prolaz kroz cevi i ventile, pa se pritisak menja. Kod nekih aparata voda počne da curi umesto da izlazi ravnomerno, kod drugih se čuje glasnija pumpa nego ranije. Zvuk koji se promenio skoro uvek nagoveštava talog. Kod kapsula se problem vidi najbrže, jer sistem radi sa malom količinom kafe i vrlo kratkim vremenom kontakta. Svaki stepen manje odmah se oseti u šoljici.

Znaci koje vredi pratiti

Postoji nekoliko pouzdanih signala. Kafa izlazi brže nego pre, iako se ništa nije menjalo. Crema je svetlija i tanja. Aparat duže zagreva vodu pre prve šoljice. Pumpa radi glasnije. Voda kaplje posle završenog ciklusa. U rezervoaru se na zidovima vidi beličasti trag koji se ne skida krpom. Ako se javi bilo koji od njih, aparat traži dekalcifikaciju, a ne popravku.

Koliko često se radi

Za prosečno domaćinstvo koje popije dve do četiri kafe dnevno, dobra računica je na svaka dva do tri meseca. Ako je voda tvrđa ili se aparat koristi intenzivnije, ide se češće, na svakih šest do osam nedelja. Mnogi aparati imaju svetlosni signal koji broji cikluse, ali on računa količinu propuštene vode, a ne stvarnu tvrdoću, pa je bolje voditi se ukusom i navedenim znacima. Ovde je važno reći šta se ne radi. Sirće se često pominje kao kućno rešenje i vrlo je loša ideja za moderne aparate. Miris ostaje u sistemu danima, a kiselina u toj koncentraciji nagriza gumene zaptivke i aluminijumske delove. Limunska kiselina iz kese je nešto blaža, ali bez preciznog doziranja lako se pretera.

Namenski dekalcifikatori prave se tako da rastvore kamenac, a ne da oštete delove koje dodiruju. Postupak traje petnaestak minuta i svodi se na rastvor u rezervoaru, propuštanje kroz sistem i dva do tri ciklusa čiste vode posle toga, kako u aparatu ne bi ostao nikakav trag sredstva.

Kako se kamenac sprečava, a ne samo uklanja

Najjednostavnije rešenje je da u aparat uopšte ne ulazi tvrda voda. Filtriranje zadržava deo kalcijuma i magnezijuma pre nego što stignu do grejača, a usput uklanja i hlor koji daje kafi onaj bazenski prizvuk.

Postoje dva puta. Ugradni filteri za kafe aparate stavljaju se direktno u rezervoar i menjaju na dva meseca. Druga opcija su bokali i sistemi iz kategorije filtriranja vode, koji pored aparata služe i za kuvanje i za piće. Ni jedno ni drugo ne ukida dekalcifikaciju, samo joj produžava razmak. Koliko voda utiče na ukus, detaljnije je objašnjeno u tekstu o tome koja voda je najbolja za kafu. Uz to ide i sitna rutina koja košta nula dinara. Voda u rezervoaru menja se svakodnevno, a ne dopunjava preko stare. Rezervoar se jednom nedeljno ispere i osuši. Kod aparata sa mlekom sistem se ispira posle svake upotrebe, jer se ostaci mleka i naslage kombinuju u nešto što se kasnije teško uklanja.

Aparat koji se održava traje godinama i pravi istu kafu kao prvog dana. Onaj koji se ne održava ne pokvari se odjednom, već polako počne da pravi lošiju šoljicu, tako da vlasnik na kraju pomisli da je problem u kafi. Pola sata dva puta godišnje rešava celu tu priču.